Čistiji vazduh za bezbednije zdravlje!

Dobar kvalitet vazduha je uslov za očuvanje izvrsne ravnoteže života na zemlji za ljude, biljke, životinje i prirodne resurse.

Informacije u realnom vremenu o zagađenju vazduha na Kosovu

Uvod

NIJZ je javna zdravstvena ustanova koja ima zakonski zadatak da savetuje vladu i stanovništvo u vezi sa javnim zdravljem. Funkcije NIJZ-a uključuju [1]:

  • NIJZ pruža istraživanje o faktorima životne sredine koji štete javnom zdravlju i predlaže mere zaštite kako bi se takva šteta sprečila.
  • NIJZ predlaže i preduzima profesionalne radnje i preporučuje nadležnim institucijama kako eliminisati štetne posledice po javno zdravlje.
  • Obaveštava stanovništvo o uzrocima zagađenja životne sredine, koji mogu ugroziti njihovo zdravlje.
  • Razrađuje sistem izveštavanja o zdravlju životne sredine u vezi sa zagađenjem životne sredine.
  • NIJZ je referentni centar za programe zdravstvenih obrazovnih politika, nadzor, evaluaciju, informacije i komunikaciju.

Ovaj analitički postupak zahteva razumevanje pojava zagađenja vazduha i kako ovi uslovi deluju na zdravlje, a posebno na ranjive osobe. Razumevanje ovog problema omogućiće slanje ranih upozorenja i objašnjenje istog za širu javnost, NVO-ove i medije. Korišćenje poruka/upozorenja/indeksa kvaliteta vazduha u osnovi je programa smanjenja izloženosti, što je prvi prioritet svake vlade koja se bavi zagađenjem vazduha.

[1] Zakon br. 02 / l-78 o javnom zdravlju

Pročitaj više

Šta je kvalitet vazduha?

Vazduh je mešavina azota (78%), kiseonika (21%), ugljen dioksida (CO2) i nekih inertnih gasova. Takođe se sastoji od vodene pare u različitim količinama.

Kvalitet vazduha govori o tome koliko je zdrav vazduh koji udišemo. Čist vazduh smatra se osnovnim zahtevom ljudskog zdravlja i dobrobiti. Međutim, zagađenje vazduha i dalje predstavlja značajnu pretnju zdravlju širom sveta.

Kvalitet vazduha odnosi se na stanje vazduha u našem okruženju. Dobar kvalitet vazduha odnosi se na stepen čistoće vazduha, bistrinu i odsustvo zagađivača, kao što su dim, prašina i smog, među ostalim gasovitim nečistoćama u vazduhu. Kvalitet vazduha određuje se procenom različitih pokazatelja zagađenja. Dobar kvalitet vazduha je uslov za očuvanje izvrsne ravnoteže života na zemlji za ljude, biljke, životinje i prirodne resurse.

Kvalitet vazduha takođe zavisi od blizine izvora i nadmorske visine na kojoj se ispuštaju zagađivači; meteoroloških uslova, uključujući vetar i toplotu; hemijskih transformacija (reakcije na sunčevu svetlost, interakcije zagađivača).

Pročitaj više

Šta je zagađenje vazduha?

Čist vazduh je mešavina azota (78%), kiseonika (21%), ugljen dioksida (CO2), aragona, vodene pare i drugih inertnih gasova.

Čist vazduh je mešavina azota (78%), kiseonika (21%), ugljen dioksida (CO2), argona, vodene pare i drugih inertnih gasova. Zagađenje vazduha odnosi se na ispuštanje u atmosferu supstanci koje su štetne za ljude, žive organizme ili biljke i uzrokuju štetu po klimu, materijale i objekte. Zagađenje vazduha sastoji se od hemikalija ili čestica: gasova, čvrstih čestica ili kapljica tečnosti. Primarno zagađenje vazduha emituje se iz domaćih ili komunalnih sistema grejanja, fabrika, automobila, velikih izvora sagorevanja poput elektrana, poljoprivrede ili prirodnih izvora poput vulkana. Zagađenje vazduha je najčešće u velikim gradovima gde se kumuliraju emisije iz mnogo različitih izvora.

Čestice (PM) su uobičajeni pokazatelj zagađenja vazduha. Utiču na više ljudi nego bilo koji drugi zagađivač. Glavne komponente PM su sulfati, nitrati, amonijak, natrijum hlorid, mrki ugalj, čađa, mineralna prašina i voda. Sastoje se od složene mešavine čvrstih i tečnih čestica organskih i neorganskih supstanci suspendovanih u vazduh. Postoji bliska, kvantitativna veza između izloženosti visokim koncentracijama malih čestica (PM10 i PM2,5) i povećanog mortaliteta ili morbiditeta, kako svakodnevno, tako i tokom vremena. Iako čestice prečnika 10 mikrona ili manje, (≤ PM10) mogu prodreti i smestiti se duboko u pluća, još su štetnije po zdravlje čestice prečnika 2,5 mikrona ili manje (≤ PM2,5). PM2.5 može prodreti kroz plućnu barijeru i ući u krvni sistem. Hronična izloženost česticama doprinosi riziku od ubrzanog starenja pluća, gubitku plućnog kapaciteta i smanjenju plućne funkcije, i razvoju bolesti poput astme, emfizema, raka pluća, bronhitisa, oštećenja mozga kao i IHD-a i moždanog udara kao vodećih uzroka smrti. Simptomi kao što su kašalj, sluz, zviždanje prilikom disanja, stezanje u prsima, bol u prsima, lupanje srca, otežano disanje i neobičan umor najčešći su simptomi među ljudima pogođenim vazduhom koji je zagađen česticama.

Sumpor-dioksid (SO2) je bezbojni, toksični gas lošeg mirisa koji nastaje izgaranjem goriva koje sadrži sumpor, poput uglja i nafte. SO2 nastaje u raznim industrijskim i energetskim procesima sagorevanja. Ovaj gas može izazvati respiratorne probleme poput bronhitisa, iritacije nosa, grla i pluća. Može izazvati kašalj, zviždanje prilikom disanja, sluz i napade astme. Efekti su gori kod vežbanja. Sumpor-dioksid povezan je sa kardiovaskularnim bolestima.

Azot dioksid (NO2) glavni je izvor nitratnih aerosola, koji čine važnu frakciju PM2,5, a u prisustvu ultraljubičastog svetla i ozona. Glavni izvori antropogenih emisija NO2 su procesi sagorevanja (grejanje, proizvodnja električne energije i motori u vozilima i brodovima). NO2 je otrovni gas koji uzrokuje značajnu upalu disajnih puteva. Epidemiološke studije pokazale su da se simptomi bronhitisa kod astmatične dece povećavaju u vezi sa dugotrajnom izloženošću NO2. Smanjen rast plućne funkcije takođe je povezan sa NO2 u trenutno izmerenim (ili primećenim) koncentracijama u gradovima Evrope i Severne Amerike2.

Ozon (O3) na nivou zemlje – koji se ne sme zameniti sa ozonskim omotačem u gornjim slojevima atmosfere – jedan je od glavnih sastojaka fotohemijskog smoga. Nastaje reakcijom sunčeve svetlosti (fotohemijska reakcija) sa zagađivačima poput azot oksida (NOx) iz emisija vozila i industrije i isparljivih organskih jedinjenja (VOC) koja emituju vozila, rastvori i industrija. Kao rezultat, najviši nivoi zagađenja ozonom javljaju se u periodima sunčanog vremena. Prekomerni ozon u vazduhu može imati značajan uticaj na ljudsko zdravlje. Može izazvati probleme sa disanjem, pokrenuti astmu, smanjiti plućnu funkciju i uzrokovati plućne bolesti [2].

Isparljiva organska jedinjenja (VOC) su gasovita jedinjenja koja emituju industrija, drumska vozila, grejanje domaćinstava i proizvodnja električne energije. VOC-ovi uključuju razne hemikalije koje mogu izazvati iritaciju očiju, nosa i grla, otežano disanje, glavobolju, umor, mučninu, vrtoglavicu i probleme sa kožom. Veće koncentracije mogu izazvati iritaciju pluća, kao i oštećenje jetre, bubrega ili centralnog nervnog sistema2.

[2] SZO, Tema o zdravlju Ambijentalno (spoljno) zagađenje vazduha, Činjenice, 2. maj 2018. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/ambient-(outdoor)-air-quality-and-health) (pristupljeno 28. oktobra 2020).

Pročitaj više

Portal za kvalitet vazduha

Informacije o kvalitetu vazduha važan su deo zdravstvenih saveta.

Portal za kvalitet vazduha (PKV) Kosovo je javna služba koja pruža informacije o kvalitetu vazduha u skoro realnom vremenu i istorijske podatke, kao i trodnevnu prognozu kvaliteta vazduha: danas, sutra i sledeći dan. Informacije vizualizovane na mapama koje pokreće Terria Map i čiji je domaćin Kosovski hidrometeorološki institut (KHMI) razvili su NIRAS i ATMOTERM u dogovoru sa zainteresovanim stranama, kosovskim Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP), Kosovskim nacionalnim institutom za javno zdravlje (NIJZ) i Milenijumskom fondacijom Kosovo (MFK).

Jedna od glavnih svrha PKV-a je pružanje odgovora građanima: koji je nivo zagađenja i kako smanjiti uticaj zagađenja na zdravlje građana. Informacije o zagađenju vazduha sastoje se od dva elementa: trenutnog kvaliteta vazduha na osnovu merenja u 12 službenih nadzornih stanica na Kosovu i prognoze kvaliteta vazduha na osnovu matematičkog modeliranja.

Merenja prikazana na glavnoj mapi PKV-a pokazuju trenutne koncentracije u vazduhu sledećih zagađivača: PM10, PM2,5, NO2, SO2, CO, NO, O3 i osnovne vremenske prilike na lokaciji nadzornih stanica. Ove informacije obračunavaju se u indeksu kvaliteta vazduha (IKV) prema metodologiji Evropske unije. IKV odražava potencijalni uticaj kvaliteta vazduha na zdravlje, na osnovu zagađivača čije su koncentracije najveće zbog povezanih uticaja na zdravlje. Klikom na nadzorne stanice pojaviće se informacije o IKV-u, zdravstveni saveti i koncentracija zagađivača. Oznake su kodirane bojom kako bi se reflektovao nivo IKV-a koji omogućava korisniku da brzo dobije informacije o nivou zagađenja vazduha.

Merenje, koliko god bilo precizno, daje informacije o kvalitetu vazduha samo na lokaciji nadzorne stanice. Primena matematičkog modeliranja kvaliteta vazduha omogućava obračunavanje kvaliteta vazduha na celom području Kosova, kao i proračun prognoze kvaliteta vazduha. Takve se prognoze temelje na vremenskim prognozama i modelima disperzije zagađenja vazduha u atmosferi. PKV uključuje prognoze za četiri zagađivača: PM10, PM2,5, NO2 i O3. Koristi Calpuff-ov model za regionalne i urbane skale i službu za praćenje atmosfere Copernicus (CAMS ansambl – Eulerian-ovi modeli kvaliteta vazduha) za granične uslove i modeliranje ozona. Za obračun vremenske prognoze koristi se model istraživanja i predviđanja vremena (WRF – meteorološki prognostički model). Predviđanja se mogu uključiti putem funkcije Menu (Izbornik) u PKV-u. Dostupni su na dva nivoa: za celo Kosovo i za Prištinu sa detaljnijim modeliranjem i mapama veće rezolucije. Predviđanja daju procenu kvaliteta vazduha  u narednim satima i danima na odabranom mestu i omogućavaju planiranje aktivnosti za smanjenje izloženosti visokim nivoima zagađenja (loš IKV).

Funkcionalnosti PKV-a dodatno su pripremljene u obliku mobilne aplikacije koja znatno olakšava dobijanje informacija o kvalitetu vazduha.

Aplikacija za pametni telefon pruža rešenje za platforme iOS i Android koje je jednostavno za vizualizaciju podataka o kvalitetu vazduha u jednostavnom grafičkom formatu. Širenje informacija pomoću pametnih telefona najefikasniji je način informisanja građana „Kakav je kvalitet vazduha danas i za dva uzastopna dana?“ i šta bi trebali učiniti u slučaju visokog nivoa zagađenja. Aplikacija uključuje informacije poput zdravstvenih efekata za svaki nivo zagađenja i preporučene radnje sa posebnim savetima za osetljive i ranjive populacije. Takođe pruža vrednosti vremenskih parametara.

Glavne funkcionalnosti aplikacije za pametni telefon su:

  • Vizualizacija trenutnog indeksa KV-a, koncentracija zagađivača, vrednosti vremenskih parametara i zdravstvenih preporuka za odabrane tačke na Kosovu i za nadzorne stanice za KV.
  • Svi se podaci vizualizuju u rezoluciji po satu i za trodnevne prognoze.
  • Prikazivanje mape Kosova sa označenim nadzornim stanicama i iskačućim prozorima sa detaljnim informacijama o izabranoj stanici.
  • Skladištenje omiljenih lokacija u „Moje lokacije“.
  • Dodavanje u „Moje lokacije“ prema adresi, odabirom sa popisa nadzornih stanica, pokazivanjem na mapi i na osnovu trenutne lokacije sa GPS-a.
  • Prikazivanje liste svih nadzornih stanica sa parametrima i detaljima stanica.

 

PKV mogu koristiti i stručnjaci, naučnici, vladine institucije ili univerziteti. Deo podataka PKV-a pruža izveštaje u excel-u i vidu grafikona koji mogu biti vrlo korisni za konkretnije analize kvaliteta vazduha.

Za više informacija o kvalitetu vazduha i indeksu kvaliteta vazduha na Kosovu posetite http://ihmk-rks.net/?page=1,5 ili https://www.facebook.com/ihmk.rks/

KHMI merenja kvaliteta vazduha koriste se na veb stranici EEA o kvalitetu vazduha: https://airindex.eea.europa.eu/Map/AQI/Viewer/

Treba napomenuti da neke veb stranice o kvalitetu vazduha dostupne na Internetu koriste različite indekse kvaliteta vazduha (na primer na osnovu američke EPA metodologije). Stoga se vrednosti indeksa kvaliteta vazduha i zdravstvene preporuke mogu razlikovati od onih predstavljenih u PKV-u (koji koristi evropsku metodologiju).

Pročitaj više

Inventar emisija zagađujućih supstanci u vazduhu i modeliranje emisija u vazduhu za Kosovo

Inventar emisija zagađujućih supstanci u vazduhu i modeliranje emisija u vazduhu vrlo su važni delovi procesa upravljanja kvalitetom vazduha. Prva nacionalna evidencija emisija u vazduhu takvog nivoa detalja i prvi nacionalni model kvaliteta vazduha su pripremljeni u sklopu projekta koji finansira MCC „Snabdevanje projektnim menadžmentom, upravljanjem informacijama o kvalitetu vazduha, promenom ponašanja i komunikacionim uslugama.

Inventar emisija zagađujućih supstanci u vazduhu je pripremljen za celo Kosovo. Posao je sproveden u saradnji sa KAZŽS-om i uz upotrebu inputa iz projekta Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA). Polazna godina za izradu baze podataka o emisijama bila je 2018. godina, za koju su dostupni najbolji ulazni podaci (podaci merenja, statistički podaci i drugo). Inventar emisija obuhvatio je sledeće zagađivače: PM10, PM2,5, azotni oksidi (NOx), sumpor-dioksid (SO2), ugljen-monoksid (CO), ukupna nemetanska isparljiva organska jedinjenja (NMVOC), arsen, kadmijum, živu i olovo.

Inventar emisija uključuje sledeće izvore emisija:

  • Malo sagorevanje – većina emisija u sektoru malog sagorevanja dolazi od kućnog grejanja. Transport – emisija iz saobraćaja, uzimajući u obzir državne, regionalne, okružne i opštinske puteve, emisije guma i habanja kočnica, habanje površine puta i suspenzija PM.
  • Industrija (tačkasti i područni izvori) – uključuje emisiju iz IPPC instalacija (sa integrisanim ekološkim dozvolama ili sa podnetim zahtevom za IPPC), deponija i kamenoloma.
  • Poljoprivreda (usevi i uzgoj) – emisije iz poljoprivrede, obrađenih površina, stočarstva i upotrebe đubriva i poljoprivrednih mašina.

U odnosu na ukupnu emisiju iz svih izvora (malo sagorevanje, transport, industrija, poljoprivreda) – malo sagorevanje čini 69% (PM10) i 84% (PM2,5) ukupne emisije PM, transport (putevi) 12% i 7 %, industrija (industrija i kamenolomi) 17% i 8% i poljoprivreda 3%, odnosno 1%. Udeo emisija iz različitih sektora je različit u slučaju NO2: malo sagorevanje – 5%, transport (putevi) – 32%, industrija – 56% i poljoprivreda – 9%.

Doprinosi sektora emisiji NO2 i PM2,5 predstavljeni su na grafikonima u nastavku.

Grafikon 1 Udeo pojedinih sektora u emisijama PM2,5 i NO2

Baze podataka o emisijama pripremljene su u Excel datotekama. Struktura baze podataka predstavljena je na grafikonu 2.

Grafikon 2  Struktura baze podataka o emisijama

Inventar emisija zagađujućih supstanci u vazduhu jedan je od najvažnijih ulaznih izvora za modeliranje kvaliteta vazduha i prognozu kvaliteta vazduha predstavljen u PKV-u.

Modeliranje kvaliteta vazduha pruža informacije o prostornoj raspodeli zagađenja vazduha (gde je zagađenje vazduha najgore ili najbolje), ukazuje na područje sa prekoračenjem standarda kvaliteta vazduha i daje informacije koji su izvori emisije odgovorni za visoke nivoe zagađenja. Modeliranje kvaliteta vazduha za 2018. godinu podržava sistem praćenja kvaliteta vazduha sa prostornom raspodelom zagađenja na području zemlje (ne samo na mernim mestima). Rezultati modeliranja potvrdili su da su najveći problem čestice (PM10 i PM2,5) u urbanim područjima.

Prema rezultatima modeliranja, na Kosovu postoje mnoga područja PM10 i PM2,5 u kojima su koncentracije PM iznad graničnih vrednosti (videti grafikon 2). Generalno, područja sa visokim koncentracijama PM10 i PM2,5 preklapaju se sa lokacijom glavnih izvora emisija kao što su veliki gradovi i magistralni putevi. Regioni sa veoma visokim zagađenjem PM-om (premašujući nacionalne standarde) su: region Prištine, region Prizrena, region Mitrovice, Gnjilane, Đakovica i Uroševac. Prekoračenja se predviđaju i u manjim gradovima.

Malo sagorevanje (grejanje u domaćinstvu) ima najveći doprinos godišnjim koncentracijama PM10 i PM2,5 u većini urbanih područja. Prosečni udeo sektora malog sagorevanja u koncentraciji PM10 je oko 50% (PM10) i 57% (PM2,5). Kućno grejanje doprinosi koncentraciji PM10 i PM2,5 na nivou od 56% i 58% u Prištini.

Prekoračenja godišnjih koncentracija NO2 su mala i koncentrisana su u nekoliko gradova kao što su: Priština, Kosovo Polje, Obilić, Uroševac, Gnjilane, Prizren i drugi. Prekoračenja se takođe primećuju duž glavnih puteva, posebno autoputeva i regionalnog puta od Uroševca preko Prištine do Mitrovice. Ne postoje predviđena prekoračenja satnih koncentracija NO2 na teritoriji Kosova.

U slučaju NO2, transport ima najveći doprinos godišnjoj koncentraciji za većinu urbanih područja. Prosečan doprinos transportnog sektora koncentracijama NO2 je oko 57% na nacionalnom nivou i 61% u Prištini.

Nema predviđenih prekoračenja satnih i dnevnih ograničenja za SO2.

Slika 2 prikazuje prostornu distribuciju PM10, PM2,5 i NO2 na Kosovu na osnovu modeliranja za 2018. godinu (crvena boja znači koncentracije iznad graničnih vrednosti).

Grafikon 2 36. najviša dnevna koncentracija PM10 i godišnja koncentracija PM2,5 i NO2 na Kosovu u 2018.

Pročitaj više

Indeks kvaliteta vazduha IKV

-Indeks kvaliteta vazduha omogućava korisnicima da bolje razumeju kvalitet vazduha u mestima gde žive, rade ili putuju. Prikazivanjem najnovijih informacija za Kosovo, korisnici mogu steći uvid u kvalitet vazduha u regionima i gradovima.

Indeks se zasniva na vrednostima koncentracije pet ključnih zagađivača, uključujući:

  • čestice (PM10),
  • sitne čestice (PM2.5),
  • ozon (O3),
  • azot dioksid (NO2),
  • sumpor dioksid (SO2).

Odražava potencijalni uticaj kvaliteta vazduha na zdravlje, na osnovu zagađivača čija je koncentracija najlošija zbog povezanih zdravstvenih uticaja. Vrednosti koncentracija pet ključnih zagađivača (PM10, PM2.5, SO2, NO2 i ozon) određuju nivo indeksa koji odražava kvalitet vazduha u svakoj nadzornoj stanici. Indeks odgovara najmanjem nivou bilo kog od pet zagađivača, prema tabeli u nastavku. Za prognozu se koriste 4 zagađivača: ozon, azotni dioksid i čestice (PM10 i  PM2.5).

Pročitaj više

Kvalitet vazduha na Kosovu

Institucionalne odgovornosti KHMI-a i KAZŽS-a za kvalitet vazduha na Kosovu

KHMI je nacionalna institucija, sa naučnom i profesionalnom ekspertizom u oblasti meteorologije, hidrologije, klime, vazduha, vode i tla koja deluje u sastavu Ministarstva zaštite životne sredine i koja je dužna sprovoditi sledeće aktivnosti3]:

 

  • Planiranje, izgradnja, opremanje, održavanje i razvoj nacionalnih sistema ili mreža meteoroloških, hidroloških stanica, stanica za kvalitet vazduha i vode.
  • Sistematska merenja i praćenje (osmatranje) hidroloških i meteoroloških elemenata i pojava kroz sistem državne mreže hidroloških i meteoroloških, uključujući radarskih sistema osmatranja, sistem praćenja vazduha, vode i tla.
  • Razvoj, uspostavljanje i funkcionisanje računarskih i telekomunikacionih sistema za prikupljanje, obradu, razmenu i distribuciju podataka i informacija o trenutnoj situaciji i prognozi vremena za klimu i hidrologiju, kao i podataka o kvalitetu vazduha, vode i tla.
  • KHMI izdaje obaveštenja, alarme i upozorenja o prirodnim katastrofama i meteorološkim i hidrološkim katastrofama, te slučajevima prekoračenja zagađenja vazduha, vode i tla za određene lokacije obaveštavanjem nadležnih institucija.

Institucionalne odgovornosti KAZŽS-a u pogledu zagađenja vazduha definisane su Zakonom o zaštiti životne sredine br. 03/L-025:

  • Pruža odgovarajuće informacije administraciji, Vladi i Skupštini Kosova za sprovođenje politika zaštite životne sredine.
  • Razvija i koordiniše jedinstveni sistem informacija o zaštiti životne sredine u vezi sa sistemom za upravljanje stanjem životne sredine na Kosovu, kao i prikuplja evidencije o životnoj sredini.
  • Podržava administrativna tela u razvoju novih oblika politike zaštite životne sredine i praćenju sprovođenja planova i programa zaštite životne sredine.
  • Informacije i pragovi upozorenja za kvalitet vazduha. Ministarstvo će osigurati da se pravovremene informacije o stvarnim ili predviđenim prekoračenjima pragova upozorenja ili informacije o takvim pragovima pružaju javnosti[4].

Uloga NIJZ-a u pogledu zdravlja životne sredine opisana je u odeljku 8.1 ovog dokumenta.

 

Politika i zakon o kvalitetu vazduha na Kosovu

Mnogi gradovi na Kosovu pate od lošeg kvaliteta vazduha, jer koncentracije čestica u ambijentalnom vazduhu (PM) prečnika 2,5 mikrometara ili manje (PM2,5) znatno premašuju nacionalne [5] i standarde Evropske unije i globalne smernice za kvalitet vazduha za PM2,5 koje je utvrdila SZO.

Zakon o zaštiti vazduha od zagađenja 03/L-160 najvažniji je pravni instrument za upravljanje kvalitetom vazduha. Postavlja okvir za upravljanje kvalitetom vazduha i osnovni je pravni dokument:

  • Administrativno uputstvo o graničnim vrednostima kvaliteta vazduha br. 02/2011, koje je utvrdilo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja kao nadležno telo za procenu kvaliteta vazduha i postavilo referentne metode i kriterijume. Uputstvo utvrđuje granične vrednosti za glavne zagađivače, metode upravljanja kvalitetom vazduha (uspostavljanje zona i aglomeracije, uvođenje planova kvaliteta vazduha) i pravila izveštavanja i javnog informisanja.
  • Administrativno uputstvo br. 15/2010 o kriterijumima za određivanje tačaka za praćenje kvaliteta vazduha, broju i učestalosti merenja, klasifikaciji zagađivača koji se nadgledaju, metodologiji rada, obliku i vremenu[4] postavlja kriterijume za definisanje primene sistema praćenja kvaliteta vazduha.
  • Administrativno uputstvo br. 21/2013 za arsen, kadmijum, živu, nikl i policiklične aromatične ugljovodonike u vazduhu [7] postavlja ciljne vrednosti za koncentraciju arsena, kadmijuma, nikla i benzo (a) pirena i uspostavlja zahteve za procenu kvaliteta vazduha.
  • Administrativno uputstvo br. 08/2016 o dozvoljenim normama ispuštanja u vazduh iz mobilnih izvora [8] postavlja ograničenja ispuštanja iz mobilnih zemaljskih izvora, drumskih vozila i mere za njihovu primenu.

Strategija o kvalitetu vazduha na Kosovu 2013-2022 utvrđuje akcioni plan za desetogodišnji period. Planirane su sledeće mere: sprovođenje postojećeg zakona o vazduhu, smanjenje emisija iz pojedinačnih izvora, mobilnih izvora i javnih aktivnosti, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.[9]

Kosovski standardi za kvalitet vazduha slede direktive Evropske unije o kvalitetu vazduha.

 

Standardi kvaliteta vazduha na Kosovu

Kosovski standardi kvaliteta vazduha zasnivaju se na direktivama EU o kvalitetu vazduha (2008/50/EZ Direktiva o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijem vazduhu za Evropu i 2004/107/EZ Direktiva o teškim metalima i policikličnim aromatičnim ugljovodonicima u ambijentalnom vazduhu) i utvrđuju pragove koncentracije zagađivača koji se neće prekoračiti u određenom vremenskom periodu. Najvažniji standardi na Kosovu sažeti su u tabeli 1. Oni se primenjuju u različitim vremenskim periodima, jer se uočeni uticaji na zdravlje povezani sa različitim zagađivačima javljaju tokom različitih vremena izlaganja. Uključeni su i podaci o dozvoljenom broju dana ili sati tokom godine sa koncentracijama preko ograničenja.

Tabela 1 Kosovski standardi za kvalitet vazduha

Kosovski standardi kvaliteta vazduha zasnovani na EU Direktivi o kvalitetu vazduha
Zagađivač Period proseka Cilj i koncentracija Ostale informacije*
PM2.5 Godišnje 25 µg/m3
PM10 Dnevno (Srednja vrednost za 24 sata) 50 µg/m3 Ne sme prelaziti više od 35 dana godišnje
Godišnje 40 µg/m3
SO2 Po satu 350 µg/m3 Ne sme prelaziti više od 24 sata godišnje
Dnevno (Srednja vrednost za 24 sata) 125 µg/m3 Ne sme prelaziti više od 3 dana godišnje
NO2 Po satu 200 µg/m3 Ne sme prelaziti više od 18 sati godišnje
Godišnje 40 µg/m3

 

Zagađenje vazduha u glavnom gradu Prištini u rangu je sa nivoima velikih zagađenih gradova poput Pekinga, Mumbaija i Njudelhija. Naročito zimi, urbana područja suočavaju se sa ozbiljnim epizodama smoga, uzrokovanim povećanom potražnjom za toplotom na nivou stambenog i poslovnog sektora, koji sagoreva čvrsta goriva. Takvi nivoi zagađenja vazduha nisu bezbedni za 1,9 miliona stanovnika Kosova i uzrokuju značajno pogoršanje zdravstvenih uticaja. Nedavni izveštaji ukazuju da je stambeni sektor najveći izvor izloženosti štetnim PM2,5, povezano sa sagorevanjem čvrstih goriva u pojedinačnim kućama. Na primer, rezultati prvog inventara emisija i modeliranja kvaliteta vazduha na Kosovu sprovedeni u okviru projekta koji finansira MCC „Snabdevanje projektnim menadžmentom, upravljanjem informacijama o kvalitetu vazduha, promenom ponašanja i komunikacionim uslugama“ potvrđuju glavnu ulogu kućnog grejanja u velikom zagađenju vazduha. Kućno grejanje ima najveći udeo od preko 85% u ukupnoj emisiji PM10 i PM2,5 u godišnjim koncentracijama u većini urbanih područja. Kućno grejanje doprinosi koncentraciji PM10 i PM2,5 na nivou od 56% i 58% u Prištini[10]. Dodatni izvori izloženosti PM2,5 uključuju energiju, industriju, poljoprivredu i druge.

[3] Zakon br. 06/L-035 o hidrometeorološkim aktivnostima.

[4] Administrativno uputstvo br. 02/2011 o proceni kvaliteta vazduha, dodatak viii i zakon o zaštiti vazduha od zagađenja/članovi 24. i 25..

[5] https://gzk.rks-gov.net/ActsByCategoryInst.aspx?Index=3&InstID=1&CatID=6

[6] https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=7900

[7] https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=10346

[8] https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=15113

[9] Kvalitet vazduha na Kosovu: Prema evropskim standardima, Institucija razvojne politike, 2019

[10] ZADATAK D3: Model i izlazni podaci modela – Metodologija i rezultati modeliranja

Pročitaj više

Zdravstveni efekti ZV-a

Zagađenje vazduha ima značajne zdravstvene, ekološke i ekonomske uticaje. Negativan uticaj posebno je očigledan kod zdravlja građana, posebno onih koji žive u urbanim sredinama i područjima u blizini intenzivnog saobraćaja i industrijskih područja.

Zagađenje vazduha prepoznato je kao jedan od vodećih faktora koji doprinose globalnom ekološkom opterećenju bolestima. Svake godine hiljade ljudi bude primljeno u bolnicu zbog posledica zagađenja vazduha, a neki od njih prerano umru.

Zagađenje vazduha svakodnevno utiče na ljude, ali dugotrajna izloženost manjim dozama predstavlja veću pretnju po zdravlje ljudi. U zavisnosti od dužine vašeg izlaganja, vašeg zdravstvenog stanja i koncentracije zagađivača, zagađenje vazduha može negativno uticati na zdravlje.

Kada mikroskopski zagađivači vazduha uđu u telo, prodirući duboko u respiratorni i cirkularni sistem, mogu imati efekte na različite organe i sisteme, a ne samo na respiratorni sistem. Mikroskopski zagađivači vazduha negativno utiču na sazrevanje mozga i mentalni razvoj dece.

Dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu može prouzrokovati ozbiljne i trajne zdravstvene posledice kao što su:

  • Ubrzano starenje pluća;
  • Gubitak plućnog kapaciteta i smanjena plućna funkcija;
  • Razvoj bolesti poput astme, bronhitisa, emfizema i moguće raka pluća.
  • Ishemijska bolest srca i moždani udar koji uzrokuju 80% prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha.

Čuvajte se simptoma poput

  • kašlja, sekreta, stezanja u grudima, teškog i otežanog disanja
  • stezanja u grudima, bola u grudima (angina pektoris), lupanja srca, otežanog disanja, neobičnog umora, bolesti koronarnih arterija, abdominalnih ritmova, kongestivnog zastoja srca, moždanog udara

Na kraju i najvažnije- posetite lekara porodične medicine ili zdravstvenu ambulantu ako se osećate loše, ako imate bilo kakve štetne posledice zagađenja vazduha.

Pročitaj više

Grupe osetljive na ZV

Ranjivost postoji usled više od prosečnog rizika od zdravstvenih efekata nakon izlaganja (zdravstvena ranjivost) ili zbog postojanja rizika, koji je veći od prosečnog, da relevantne informacije ne budu primljene ili uvažene (ranjivost u pogledu dobijanja informacija).

Ranjivost postoji usled više od prosečnog rizika od zdravstvenih efekata nakon izlaganja (zdravstvena ranjivost) ili zbog postojanja rizika, koji je veći od prosečnog, da relevantne informacije ne budu primljene ili uvažene (ranjivost u pogledu dobijanja informacija).

Politika roda i socijalne uključenosti projekta za KV koji finansira MCC definiše dve glavne osetljive grupe među stanovništvom Kosova. One uključuju:

Osetljive grupe (osetljivije na zdravstvene efekte zagađenja vazduha): deca, trudnice, starije osobe, osobe sa postojećim zdravstvenim problemima (prvenstveno postojećim respiratornim i kardiovaskularnim bolestima).

Osetljive (ugrožene) grupe sa rizikom od ranjivosti u pogledu dobijanja informacija: grupe sa niskim primanjima koje se suočavaju ili su u riziku od siromaštva, ljudi koji žive sa invaliditetom, žene, manjinske grupe: Srbi, Bosanci, Romi, Aškalije i Egipćani.

Što se tiče zdravstvenih ranjivosti, postoji snažan niz dokaza koji potvrđuju osetljivost određenih grupa stanovništva na izloženost zagađenju vazduha:

  • Ljudi sa bolestima pluća (HOBP, astma, rak pluća) ili srčanim bolestima (srčani udar, kongestivni zastoj srca, bolest koronarnih arterija) i dijabetesom osetljiviji su na zagađenje vazduha.
  • Stariji ljudi su izloženi većem riziku zbog slabljenja srca i pluća i povećane verovatnoće zdravstvenih problema poput srčanog udara, zastoja srca i moždanog udara, napada astme i raka pluća, ali i demencije i dijabetesa.
  • Deca su takođe ranjivija na zagađenje vazduha jer imaju manje razvijen respiratorni sistem. Zbog svoje veličine deca udišu više vazduha po kilogramu telesne težine od odraslih. Sve je više dokaza koji povezuju zagađenje vazduha sa razvojem mozga i ishodima učenja među decom, poput psiholoških problema i ponašanja kasnije u detinjstvu, uključujući simptome poremećaja hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje (ADHD), anksioznost i depresiju; i pad IQ-a za četiri boda do pete godine života među uzorkom dece koja su u materici izložena toksičnom zagađenju vazduha.[13] Nadalje, izloženost PM5 tokom pete i šeste godine života utiče na radnu memoriju, sa dečacima koji pokazuju mnogo veću ranjivost, uključujući smanjenje performansi konfliktne mreže, smanjenje radne memorije i povećanje konfliktne mreže pažnje.[14]
  • Trudnice – izlaganje zagađenju vazduha tokom trudnoće može povećati rizik od pobačaja, prevremenog porođaja i male porođajne težine[15]. Prevremeno rođenje je porođaj koji se dogodi pre 37. nedelje trudnoće.
  • Ljudi koji se bave napornim sportovima ili rade na otvorenom dišu dublje i ubrzano, omogućavajući da im veća količina zagađenog vazduha uđe u pluća. Mogu imati simptome kao što su iritacija očiju, nosa ili grla, kašalj ili otežano disanje kada su nivoi zagađenja vazduha visoki.
  • Socioekonomske grupe sa niskim prihodima – mnogo su više pogođene zagađenjem vazduha od bogatijih građana. Glavni razlozi su loš standard grejanja, stanovanja, zagađenja u zatvorenom i obrazovanje (siromašnije porodice više zavise od sagorevanja drva, uglja i petroleja za kuvanje i grejanje).
  • Zajednice u područjima sa većim zagađenjem, poput prometnih puteva ili industrijskih zona, znatno su izloženije zagađivačima koji se emituju iz različitih vrsta vozila na putu.

[13] UNICEF. Opasnost u vazduhu. Kako zagađenje vazduha može uticati na razvoj mozga male dece širom sveta. 2017.

[14] Projekat BREATH 2011/16; Rivas i sar., Veza između izloženosti zagađenju vazduha u ranom životu i radne memorije i pažnje. Zdravstvene perspektive životne sredine. 2019. doi: https://doi.org/10.1289/EHP3169 (pristupljeno 28. oktobra 2020).

[15] UNICEF, Očistite vazduh za decu: Uticaj zagađenja vazduha na decu, oktobar 2016. https://www.unicef.org/publications/files/UNICEF_Clear_the_Air_for_Children_30_Oct_2016.pdf (pristupljeno 28. oktobra 2020).

Pročitaj više

Zdravstveni saveti ZV

Zdravstveni saveti su definisani kao informacije o javnom zdravlju za vladu, zdravstvene radnike i različite grupe stanovništva u vezi sa zdravstvenim efektima zagađenja vazduha i radnjama koje se savetuju za preduzimanje kako bi se zaštitilo ljudsko zdravlje, kao i da bi se smanjilo zagađenje vazduha. Imajući ovo na umu, zdravstveni saveti pokrivaju četiri kategorije procesa zagađenja vazduha kao što su emisija, koncentracija, izloženost i zdravstveni efekti.

Pročitaj više

Zdravstveni saveti za vladu

Pored vođenja politika i skupova različitih mera za pravilno upravljanje kvalitetom vazduha, vlada je glavna organizacija koja je odgovorna da informiše javnost o kvalitetu vazduha i efektima na zdravlje i objasni način na koji se emituju zagađivači u vazduhu i posledice tih radnji. Način informisanja javnosti mora biti transparentan i otvoren za uključivanje civilnog društva, nevladinih organizacija, medija i javnosti.

Tabela 2 opisuje savete za javno zdravlje usmerene na vladu Kosova (bilo nacionalnu ili opštinsku) koji se moraju kontinuirano sprovoditi tokom cele godine.

Tabela 2 Zdravstveni saveti za vladu.

Politike

Poboljšanje kvaliteta vazduha nije ekonomski gubitak, već može ići ruku pod ruku sa ekonomskim rastom

  1. U hijerarhiji intervencija prioritet je sprečavanje, smanjenje ili zamena zagađujućih aktivnosti radi smanjenja emisija.
  2. Mere za smanjenje koncentracije zagađenja vazduha nakon što isto nastane drugi je prioritet.
  3. Pojedinačno izbegavanje izloženosti je treći prioritet. 

Kako se preduzimaju mere, neke grupe će možda trebati posebnu podršku. Neke mere zasnovane na dokazima mogu nesrazmerno uticati na neke grupe ljudi. Na primer, onima čija egzistencija zavisi od vozačkih usluga, ali koji nemaju pristup ili resurse za čistija vozila, možda će trebati posebna podrška, jer su neke od najefikasnijih intervencija usmerene na emisije drumskih vozila. Bez takve podrške, delovanje na kvalitet vazduha  može negativno uticati na sve veće nejednakosti.

Postoje mnoge politike koje vlada može primeniti na nacionalnom nivou.

Poseban budžet bi trebao biti izdvojen za problem zagađenja vazduha i na opštinskom i na vladinom nivou, jer je trenutni budžet nedovoljan za rešavanje zagađenja vazduha. Primeri delotvornih mera uključuju:

  • Zabrana sagorevanja nekvalitetnog uglja ili drva sa sadržajem vlage iznad 30%. Uvođenje novčanih kazni zbog kršenja pravila.
  • Sprovođenje lokalnih programa za smanjenje emisija, kao što su subvencije za zamenu uređaja za grejanje na čvrsta goriva.
  • Inventar peći, kotlova i kamina pre započinjanja programa zamene uređaja za grejanje na čvrsto gorivo.
  • Zamena sistema grejanja na čvrsto gorivo povezivanjem na komunalni sistem grejanja, gas, električno grejanje, grejanje na ulje, toplotnu pumpu.
  • Proširenje i modernizacija komunalnih toplotnih mreža i distributivnih mreža gasa radi povezivanja novih korisnika.
  • Termo-modernizacija zgrada i podrška energetski efikasnim stambenim i zgradama javne namene.
  • Subvencije za račune za energiju stanovnika sa niskim primanjima koji imaju povećane troškove grejanja nakon zamene peći na čvrsto gorivo.
  • Smanjenje emisija iz transporta (zabrana uvoza starih polovnih automobila, porez na dizel, obilazni putevi gradova, poboljšani javni prevoz, biciklističke staze itd.).
  • Ekološka edukacija i kampanja za promenu ponašanja stanovnika: obaveštenja javnih službi na TV-u ili radiju, javni događaji, leci, plakati, kampanje za promenu ponašanja zasnovane na igrama usmerene na decu školskog uzrasta.
  • Sadnja drveća i biljaka duž gradskih ulica.
  • Zahtevanje prediktivnih procena uticaja  politika, planova i programa na zdravlje koji mogu stvoriti zdravstvene efekte, uključujući one koji mogu uticati na kvalitet vazduha.
  • Uspostavljanje kontinuirane procene efikasnosti javnih zdravstvenih intervencija.
  • Bolje informisanje javnosti.

Emisija

Glavna područja za potencijalne mere i intervencije za smanjenje uticaja zagađenja vazduha su:

  • Kućno grejanje
  • Vozila i goriva
  • Prostorno planiranje – više zelenih površina u industrijskim delovima gradova (elektrane, itd.)
  • Poljoprivreda
  • Promovisanje promena u ponašanju i pristupa zdravom načinu života – šetnja, korišćenje bicikala, zabrana pušenja u restoranima i na ulici.

Koncentracija

  • Održavanje sistema praćenja KV-a.
  • Obaveštavanje javnosti putem portala za KV kojim upravlja KHMI.

Izloženost

  • Izbegavanje planiranja i izgradnje vrtića, škola, igrališta, ustanova za prenatalnu i postnatalnu negu, bolnica, ustanova za negu starih, itd. u jako zagađenim zonama, koristeći rezultate modeliranja kvaliteta vazduha za informisanje o planiranju korišćenja zemljišta.
  • Obaveštavanje i savetovanje javnosti.
  • Održavanje jedinstvenog informativnog sistema o životnoj sredini i zdravlju (baza podataka) koji će sadržati osnovne podatke o životnoj sredini, zdravlju (npr. bolesti, prijemi u bolnice) i mortalitetu, omogućavajući procenu zdravstvenog rizika zagađenja vazduha po zdravlje stanovništva.

Efekti

  • Edukacija, priprema i podrška zdravstvenom sistemu.
  • Podrška studijama o proceni uticaja na zdravlje.
  • Obaveštavanje i savetovanje javnosti u vezi sa procenjenim zdravstvenim rizicima i merama koje treba preduzeti kako bi se isti sprečili ili umanjili.
Pročitaj više

Zdravstveni saveti za opštu populaciju

Iako se opšta populacija ne smatra osetljivom grupom, ona će patiti od zdravstvenih efekata povezanih sa izloženošću zagađenju vazduha kada je izloženost duža (mnogo godina) ili kada su nivoi izloženosti visoki. Na kraju će patiti i opšta populacija, iako ne toliko teško kao ranjivi ljudi.

Saveti za populaciju mogu biti mešavina aktivnosti i mera za promenu zdravlja i ponašanja (ZS) (Tabela 3 i Aneks 1).

Tabela 3 Zdravstveni saveti za opštu populaciju.

Emisija (PP)

  • Koristite javni prevoz redovnije, a privatne automobile samo kada je to potrebno.
  • Dajte prednost ekološkim putovanjima. Ekološko vozilo je drumsko motorno vozilo koje proizvodi manje štetnih uticaja na životnu sredinu od uporedivih konvencionalnih vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem koja rade na benzin ili dizel ili koja koriste određena alternativna goriva.
  • Snizite temperaturu u kući i smanjite upotrebu čvrstog goriva za kuvanje kako bi se smanjile emisije.
  • Ne sagorevajte otpad, odlažite ga putem propisanih usluga sakupljanja otpada ili na zvaničnim odlagalištima
  • Pokušajte da ne pušite u zatvorenom, posebno blizu dece, trudnica i starijih ljudi, kako biste izbegli posledice zagađenja na zdravlje u zatvorenom.

Koncentracija (PP)

  • Budite svesni gde i kada je IKV loš, vrlo loš ili izuzetno loš

Izloženost (PP)

  • Upravljajte kvalitetom vazduha u zatvorenom prostoru *
  • Proverite dnevni IKV u vašem području na niph-rks.org i https://airqualitykosova.rks-gov.net/en/ ili posetite Facebook / IKSHPK.
  • Izbegavajte intenzivne aktivnosti na lokacijama u prostorima sa visokim nivoom zagađenja vazduha – pronađite alternative jer je fizička aktivnost važna za vaše zdravlje.
  • Izbegavajte prometne puteve i autoputeve gde bi nivo PM-a mogao biti veći zbog emisija iz automobila i kamiona.
  • Ostanite kod kuće kada je koncentracija PM-a napolju vrlo loša ili izuzetno loša.
  • Provodite vreme napolju kada i gde je kvalitet vazduha dobar.

Efekti (ZS)

  • Poboljšajte i održavajte dobro zdravlje.
  • Jačajte imunološki sistem.
  •  Održavajte zdravu ishranu sa puno voća i povrća.
  • Konsultujte se sa svojim lekarom za upotrebu suplemenata (vitamin E, C, A i B).
  • Posetite lekara porodične medicine ili zdravstvenu ambulantu ako se osećate loše ili imate bilo kakve negativne posledice zagađenja vazduha.

* Ne dozvoljavajte ljudima da puše u zatvorenom prostoru; izbegavajte upotrebu bilo čega što sagoreva, poput uglja, peći na drva, petroleja itd.; koristite peći koje štede gorivo i ispuštajte gasove na otvorenom ako za grejanje ili kuvanje morate koristiti čvrsta goriva; neka sva područja budu čista i suva. Očistite plesan i uklonite višak vlage. Uvek provetravajte kada koristite proizvode koji mogu ispuštati zagađivače u vazduh; ako se proizvodi moraju čuvati nakon upotrebe, pobrinite se da ih dobro zatvorite. Redovno pregledavajte uređaje koji sagorevaju gorivo zbog curenja i po potrebi popravite; razmislite o instaliranju alarma za ugljen-monoksid.[16]

Maske ili respiratori za čestice mogu pomoći u posebnim okolnostima ako morate biti vani dok su nivoi zagađenja visoki, iako su naučni dokazi o njihovoj efikasnosti protiv zagađenja vazduha ograničeni. Maske moraju biti posebne vrste i zahtevaju posebno postavljanje. Maske bi trebale biti jednokratne, redovno se menjati i imati ocenu od najmanje N-95 što znači da je maska primerena za filtriranje 95% čestica PM2,5. Maske bi trebale osigurati čvrsto zaptivanje oko usta i nosa korisnika. Ovo može biti posebno teško za decu. „Udobne“ ili maske za „prašinu“ od papira ili tkanine nude malu zaštitu od finih čestica[17].

[16] EPA, Briga za vaš vazduh: Vodič za kvalitet vazduha u zatvorenom, septembar, 2008.  (PDF). https://www.epa.gov/sites/production/files/2014-08/documents/careforyourair.pdf (pristupljeno 28. oktobra, 2020).

[17]  Međunarodna region SZO za jugoistočnu Aziju, Zdravstvene teme Zagađenje vazduha, 11. novembar, 2019. https://www.who.int/docs/default-source/searo/wsh-och-searo/preventing-the-harmful-effects-of-air-pollution2019.pdf?sfvrsn=79c97dcd_2 (pristupljeno 28. oktobra, 2020).

Pročitaj više

Zdravstveni saveti za decu i trudnice

Deca će verovatno biti u povećanom riziku iz nekoliko razloga. Njihova se pluća još uvek razvijaju, provode više vremena u visokim nivoima aktivnosti i veća je verovatnoća da imaju astmu ili akutne respiratorne bolesti, koje se mogu pogoršati kada su visoki nivoi PM-a.

Izloženost zagađenju vazduha tokom trudnoće može povećati rizik od pobačaja, prevremenog porođaja i male porođajne težine. Prevremeno rođenje je porođaj koji se dogodi pre 37. nedelje trudnoće.

Tabela 4 Zdravstveni saveti za decu i trudnice 

Emisija

  • Videti savet za opštu populaciju

Koncentracije

  • Videti savet za opštu populaciju

Izloženost

  • Odaberite put do i iz škole kako biste izbegli visok nivo zagađenja.
  • Recite roditeljima da „vas“ zaštite od izlaganja zagađenju vazduha.
  • Ako morate izaći kada je IKV loš ili lošiji, preporučuje se nošenje odgovarajuće maske ako je dostupna.
  • Videti savet za opštu populaciju

Efekti

  • Videti savet za opštu populaciju
Pročitaj više

Zdravstveni saveti za starije ljude

Kako ljudi stare, njihova su tela manje sposobna nadoknaditi efekte zagađenja vazduha. Očekuje se da stariji ljudi imaju imunološki sistem sa nižim zaštitnim statusom. Moraju izbegavati izlaganje i osigurati optimalne zdravstvene uslove (hrana i suplementi, vakcinacija itd.). Starije odrasle osobe imaju povećani rizik od zagađenja vazduha, verovatno zato što mogu imati nedijagnostifikovanu bolest srca ili pluća ili dijabetes. Mnoga istraživanja pokazuju da će starija odrasla osoba, kada je nivo čestica visok, verovatnije biti hospitalizovana. Najbolje je da se stariji ljudi čuvaju od emisija i ostanu kod kuće na čistijem vazduhu (Tabela 5).

Tabela 5 Zdravstveni saveti za starije ljude

Emisija

  • Videti savet za opštu populaciju

Koncentracija

  • Videti savet za opštu populaciju

Izloženost

  • Videti savet za opštu populaciju
  • Ako morate izaći kad je IKV loš, preporučuje se upotreba odgovarajuće maske.

Efekti

  • Videti savet za opštu populaciju.
Pročitaj više

Zdravstveni saveti za osobe sa hroničnim bolestima

Zagađenje vazduha može pogoršati srčane bolesti i izazvati moždani udar, plućne bolesti poput hronične opstruktivne plućne bolesti ili astme i dijabetesa. To dovodi do povećane upotrebe lekova, više poseta zdravstvenim ustanovama, prijema u hitne službe i bolnice, pa čak i smrti.

Izloženost zagađenju vazduha više bi pogađala ljude sa ugroženim zdravstvenim stanjem, a isti trebali bi se zaštititi i dobiti pomoć u vidu pravilne ishrane i aditiva, i moguće vakcinacije protiv gripa.

Medicinske studije pokazuju da zagađenje vazduha može izazvati srčani udar, moždani udar i nepravilan srčani ritam – posebno kod ljudi koji su već izloženi riziku od ovih stanja. Takođe, ljudima sa srčanim oboljenjima zagađenje vazduha može dodatno smanjiti sposobnost srca da pravilno pumpa krv. Vrlo male čestice su zagađivači koji najviše zabrinjavaju pokretanje ovih efekata.

Kada se govori o ozonu i zagađenju česticama u vazduhu, odrasli i deca sa astmom imaju veću verovatnoću od suočavanja sa lošim zdravstvenim simptomima. Dva ključna zagađivača vazduha koja mogu uticati na astmu su zagađenje česticama (koje se nalaze u izmaglici, dimu i prašini) i ozon (u smogu). Zagađenje vazduha može otežati disanje. Može uzrokovati i druge simptome, poput kašlja, zviždanja prilikom disanja, nelagode u prsima i osećaja upale u plućima. Osobe sa dijabetesom mogu takođe biti izložene povećanom riziku, zato što je verovatnije da imaju osnovnu kardiovaskularnu bolest (Tabela 6).

Tabela 6 Zdravstveni saveti za osobe sa hroničnim bolestima 

Emisija

  • Videti savet za opštu populaciju

Koncentracija

  • Videti savet za opštu populaciju

Izloženost

  • Videti  savet za opštu populaciju
  • Proverite dnevni IKV u vašem području na niph-rks.org i https://airqualitykosova.rks-gov.net/en/ ili posetite Facebook/IKSHPK .
  • Saznajte kada i gde zagađenje česticama može biti nezdravo i shodno tome planirajte svoje aktivnosti.
  • Izbegavajte (intenzivne) aktivnosti na lokacijama u prostorima sa visokim nivoom zagađenja vazduha – pronađite alternative (fizička aktivnost je važna za vaše zdravlje).
  • Odaberite lakše aktivnosti na otvorenom (poput hodanja, umesto trčanja) kako ne biste disali toliko duboko.
  • Ostanite kod kuće kada je IKV loš, vrlo loš ili izuzetno loš.
  • Provodite vreme vani kada i gde je IKV dobar.
  • Ako morate izaći kad je IKV loš, preporučuje se upotreba odgovarajuće maske.

Efekti

  • Videti savet za opštu populaciju.
  • Saznajte koliko ste osetljivi na zagađenje vazduha – obratite se svom lekaru.
  • Saznajte upozoravajuće znakove astme, srčanog i moždanog udara – obratite se svom lekaru.
  • Osobe sa astmom mogu otkriti da trebaju češće koristiti svoj inhalator.
  • Držite svoj lek za brzo olakšanje pri ruci kada ste aktivni na otvorenom.
Pročitaj više

Zdravstveni saveti za zdravstvene radnike

Javno zdravstvo i zdravstveni radnici imaju vitalnu ulogu u pružanju podrške zajednicama, porodicama i pojedincima da deluju protiv zdravstvenih uticaja lošeg kvaliteta vazduha. Mnoge osobe koje pate od zagađenja vazduha imaju postojeća zdravstvena stanja, koja može pogoršati loš kvalitet vazduha. Stoga je važno da zdravstveni radnici budu opremljeni za pružanje podrške i saveta za smanjenje izloženosti i ponude mera koje treba preduzeti kako bi se smanjili svi rizici koji se mogu izbeći (Tabela 7). Ostali timovi javnog zdravstva takođe mogu uticati na opštu populaciju pružajući čitav sistemski pristup. To je presudno za smanjenje uticaja na zdravlje povezanih sa zagađenjem vazduha kako bi se ljudima pomoglo da žive duže i zdravije.

Edukacija pacijenta na jednostavan način od strane lekara i drugih zdravstvenih radnika može smanjiti rizik od izloženosti. Jednostavni koraci savetovanja pacijenata da svakodnevno proveravaju kvalitet vazduha i informisanja o načinima kako minimizirati izloženost zagađujućim česticama, mogu pomoći u smanjenju ukupnog rizika od zdravstvenih efekata povezanih sa zagađujućim česticama, posebno kod osoba sa bolestima srca i pluća. Imajte na umu da je ova edukacija pacijenata u skladu sa preporukama javnog zdravstva i zdravstvenih stručnjaka (konsultujte se sa NIJZ-om).

Tabela 7 Zdravstveni saveti za zdravstvene radnike

Izloženost

  • Edukacija pacijenta – obavestite pacijente kada je dobra ideja zameniti aktivnosti na otvorenom kako bi se smanjila količina izloženosti zagađenju.

Efekti

Poboljšajte svoje znanje kako biste dali relevantne medicinske savete:

  • Objasnite šta su zagađivači vazduha/veličine čestica, koja je najveća briga za zdravlje i gde i kada predstavljaju problem.
  • Utvrdite kako izlaganje zagađenju česticama utiče na kardiovaskularni i respiratorni sistem.
  • Utvrdite kako izloženost zagađenju česticama može uticati na opštu populaciju.
  • Prepoznajte populaciju (pacijente) u riziku od zagađenja vazduha (deca, trudnice, starije osobe, deca i odrasli astma, HOBP, bolesti srca i moždanog udara, dijabetes).
  • Objasnite svrhu i upotrebu IKV za savetovanje pacijenata o tome kako da zaštite svoje zdravlje.
  • Razgovarajte o metodama za smanjenje izloženosti za vreme lošeg, vrlo lošeg i izuzetno lošeg nivoa IKV-a i savetujte šta treba raditi, kako reagovati i ostati smiren

Pacijentima se obraćajte tipičnim pitanjima i kliničkim scenarijima koji se odnose na izloženost zagađujućim česticama.

Pročitaj više

Rad NIJZ-a na KV-u i proceni uticaja na zdravlje na Kosovu

Zagađenje vazduha na Kosovu, a posebno u Prištini, predstavlja stresor za javno zdravlje, posebno za ranjive grupe. Kosovski nacionalni institut za javno zdravlje (NIJZ) odgovoran je za informisanje i savetovanje šire javnosti o zdravstvenim pitanjima, posebno ko i kako da se zaštiti i kako da se zaštite oni za koje smo odgovorni od štetnih zdravstvenih efekata povezanih sa izloženošću zagađivačima vazduha.

U nedavnom izveštaju Svetske banke za Kosovo procenjuje se da oko 760 ljudi svake godine prerano umre na Kosovu zbog izloženosti zagađenju vazduha na otvorenom prostoru. Od ukupnog broja smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati zagađenju vazduha, 90 procenata je od ishemijskih bolesti srca (IHD) i moždanog udara zajedno. Oko 53 procenata IHD-a i 63 procenata moždanih udara događa se kod ljudi u produktivnoj dobi pre nego što navrše 70 godina. Starosne grupe stanovništva između 50 i 69 godina nose najveći udeo (oko 45 procenata) ukupnog zdravstvenog opterećenja povezanog sa izloženošću ZAV-u, a zatim ljudi stariji od 70 godina[18].

Rezultati studije koju su sproveli naučnici NIJZ-a u periodu 2010-2012, pokazali su postojanu pozitivnu povezanost između zagađenja vazduha česticama i prijema pacijenata svih uzrasta u bolnice zbog respiratornih i kardiovaskularnih bolesti i dijagnoze na Kosovu. Relativni rizik za hospitalizaciju kod oba pola je 8,2 puta veći nakon 55. godine života. Od ukupnog broja slučajeva 54,6% ima dijagnozu IHD. Incidencija prijema u kardiovaskularne bolnice bila je veća kod muškaraca nego kod žena. Slično tome, povećan je prijem dece pacijenata u bolnicu tokom epizoda zagađenja vazduha u prištinskoj pedijatrijskoj klinici[19]

[18] Svetska banka (2019) Zapadni Balkan – Upravljanje kvalitetom vazduha na Kosovu.

[19] Dervisaj A. Akutni efekti zagađenja vazduha česticama na prijem pacijenata sa respiratornim i kardiovaskularnim bolestima i bolnica,a u Prištini – Doktorska teza – Univerzitet „Sv. Ćirilo i Metodije“ Skoplje, jul 2015.

Pročitaj više

Skraćenice

  • CAMS- Kopernikus služba za posmatranje atmosfere (evropski modeli kvaliteta vazduha)
  • CO- Ugljenmonoksid
  • GSI- Rod i socijalna inkluzija
  • HOBP- Hronična opstruktivna plućna bolest
  • HOS- Isparljiva organska jedinjenja
  • HIA- Procena uticaja na zdravlje
  • IKV- Indeks kvaliteta vazduha
  • IHD- Ishemijske bolesti srca
  • KV- Kvalitet vazduha
  • KHMI- Kosovski hidrometeorološki institut
  • MCC- Korporacija milenijumskih izazova
  • MŽSPP- Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Kosova
  • MFK- Milenijumska fondacija Kosovo
  • NVO- Nevladine organizacije
  • NIJZ- Nacionalni institut za javno zdravlje
  • NO2- Azot dioksid
  • OCD- Organizacije civilnog društva
  • O3- Ozon
  • O&BC- Dosezanje i promena ponašanja
  • PKV- Portal za kvalitet vazduha
  • PP- Promena ponašanja
  • PM- Čestice
  • SO2- Sumpor-dioksid
  • SZO- Svetska zdravstvena organizacija
  • SŽSZ- Stručnjak za životnu sredinu i zdravlje
  • ZAV- Zagađenje ambijentalnog vazduha
  • ZV- Zagađenje vazduha
  • ZIKV- Zdravstveni indeks kvaliteta vazduha
  • ZS- Zdravstveni saveti
  • ŽSZ- Životna sredina i zdravlje
  • WRF- Model istraživanja i prognoziranja vremena (meteorološki prognostički model)

Dobar kvalitet vazduha je uslov za očuvanje
izvrsne ravnoteže života na zemlji za ljude, biljke,
životinje i prirodne resurse.

IKV i zdravstveni saveti – Zbirna tabela

Zbirna tabela za zdravstvene savete za opštu populaciju i osetljive grupe povezano sa podacima o indeksu kvaliteta vazduha *

Indeks kvaliteta vazduha Opšta populacija Osetljiva populacija**

Dobar

 

Kvalitet vazduha je dobar. Uživajte u uobičajenim aktivnostima na otvorenom.

 

Kvalitet vazduha je dobar. Uživajte u uobičajenim aktivnostima na otvorenom.
Prilično dobar

Uživajte u uobičajenim aktivnostima na otvorenom. Uživajte u uobičajenim aktivnostima na otvorenom.
Umeren
Ne morate menjati svoje uobičajene aktivnosti na otvorenom, osim ako ne osetite simptome kao što su kašalj i iritacija grla Ostanite kod kuće ako ne trebate  izlaziti napolje. Odrasli i deca sa plućnim problemima i odrasli sa srčanim problemima koji imaju simptome, trebali bi razmotriti smanjenje napornih fizičkih aktivnosti, posebno na otvorenom. Ako morate izaći, nosite maske sa dokazanom efikasnošću *. Jačajte imunološki sistem. Unosite zdravu hranu sa puno voća i povrća. Posavetujte se sa svojim lekarom. Posetite lekara porodične medicine ili zdravstvenu ambulantu ako se osećate loše ili imate bilo kakve negativne posledice od zagađenja vazduha.
Loš
Svako ko iskusi nelagodu poput upaljenih očiju, kašlja ili bola u grlu, trebao bi razmisliti o smanjenju aktivnosti, posebno na otvorenom. Jačajte imunološki sistem. Unosite zdravu hranu sa puno voća i povrća. Posetite lekara porodične medicine ili zdravstvenu ambulantu ako se osećate loše ili ako imate bilo kakve štetne posledice od zagađenja vazduha. Ostanite kod kuće ako ne trebate izlaziti napolje. Odrasli i deca sa plućnim problemima i odrasli sa srčanim problemima trebali bi smanjiti naporne fizičke aktivnosti, posebno na otvorenom, a posebno ako imaju simptome. Trudnice bi trebale ostati u zatvorenom. Osobe sa astmom mogu otkriti da trebaju češće koristiti svoj inhalator. Stariji ljudi takođe trebaju smanjiti fizički napor. Ako morate izaći, nosite maske sa dokazanom efikasnošću *. Jačajte imunološki sistem. Unosite zdravu hranu sa puno voća i povrća. Posavetujte se sa svojim lekarom. Posetite lekara porodične medicine ili zdravstvenu ambulantu ako se osećate loše ili imate bilo kakve negativne posledice od zagađenja vazduha
Veoma loš
Ostanite kod kuće ili smanjite fizički napor, posebno na otvorenom, posebno ako imate simptome kao što su kašalj ili upaljeno grlo. Jačajte imunološki sistem. Uzimajte zdravu hranu sa puno voća i povrća. Posetite lekara porodične medicine ili zdravstvenu ambulantu ako se osećate loše zbog bilo kakvih štetnih posledica zagađenja vazduha.

 

Ostanite kod kuće ako ne trebate izaći. Odrasli i deca sa plućnim problemima, odrasli sa srčanim problemima i stariji ljudi trebaju izbegavati naporne fizičke aktivnosti. Trudnice bi trebale ostati u zatvorenom. Osobe sa astmom mogu otkriti da trebaju češće koristiti svoj inhalator. Ako morate izaći, nosite maske sa dokazanom efikasnošću. Jačajte imunološki sistem. Unosite zdravu hranu sa puno voća i povrća. Posavetujte se sa svojim lekarom. Posetite lekara porodične medicine ili zdravstvenu ambulantu ako se osećate loše ili osećate bilo kakve negativne posledice zagađenja vazduha.
Izuzetno loš
Ostanite kod kuće ili smanjite fizički napor, posebno na otvorenom, posebno ako imate simptome kao što su kašalj ili upaljeno grlo. Jačajte imunološki sistem. Uzimajte zdravu hranu sa puno voća i povrća. Posetite lekara porodične medicine ili zdravstvenu ambulantu ako se osećate loše zbog bilo kakvih štetnih posledica zagađenja vazduha. Ostanite kod kuće ako ne trebate izaći. Odrasli i deca sa plućnim problemima, odrasli sa srčanim problemima i stariji ljudi trebaju izbegavati naporne fizičke aktivnosti. Trudnice bi trebale ostati u zatvorenom. Osobe sa astmom mogu otkriti da trebaju češće koristiti svoj inhalator. Ako morate izaći, nosite maske sa dokazanom efikasnošću. Jačajte imunološki sistem. Unosite zdravu hranu sa puno voća i povrća. Posavetujte se sa svojim lekarom. Posetite lekara porodične medicine ili zdravstvenu ambulantu ako se osećate loše ili osećate bilo kakve negativne posledice zagađenja vazduha .

*    Za više informacija posetite Zdravstveni saveti (https://www.niph.org)

** Odrasli i deca sa respiratornim problemima, odrasli sa srčanim bolestima, trudnice, starije osobe i druge osetljive grupe (videti detalje o Zdravstvenim savetima na ajri.niph-rks.org ili facebook/IKSHP.

*** Maske ili respiratori za čestice mogu pomoći u posebnim okolnostima ako morate biti vani dok su nivoi zagađenja visoki, iako su naučni dokazi o njihovoj efikasnosti protiv zagađenja vazduha ograničeni. Maske moraju biti posebne vrste i zahtevaju posebno postavljanje. Maske bi trebale biti jednokratne, redovno se menjati i imati ocenu najmanje N-95 što znači da maska…

Publikacije

Animirani video-1

Poster

Informativni list za trudnice

Informativni list za osobe sa hroničnim bolestima i starije dobi

Informativni list za decu

Brošura

Tražiti
informacije!

Proverite dnevni kvalitet vazduha na
airqualitykosova.rks-gov.net
ili preuzmite besplatni
aplikacija za pametni telefon